Награда „Душан Панковић“ додељена Душици Грбић

Мр Душица Грбић, археограф саветник, помоћник управника за стару и ретку књигу и легате у Библиотеци Матице српске, добитник је Награде „Душан Панковић“ за изузетна остварења у области српске библиографије, коју додељује Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, у оквиру стручно-научног скупа Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића. Награда се састоји од повеље и новчаног износа, а биће уручена на 23. Сусретима библиографа, 4. новембра 2022. године, у Инђији.

Одлуку је већином гласова донео Одбор Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића  , на својој седници, одржаној 4. октобра 2022. године, у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији.

Мр Душица Грбић дипломирала је на групи за руски језик и књижевност, а магистрирала на групи за српски језик Филозофског факултета у Новом Саду. Запослена је у Библиотеци Матице српске од 1976. године – најпре на пословима каталошко-библиографске обраде текућих славистичких публикација (до 1982), затим у Одељењу старе и ретке књиге и легата на сигнирању, попису и опису и припреми предлога за набавку и заштиту рукописних и старих штампаних и ретких књига где постаје руководилац (1991).

У свом дугогодишњем раду Душица Грбић је дала значајан допринос пре свега у области рада са рукописном, старом и ретком књигом: учествовала је у раду Комисије за ревизију раритета БМС, сачинила је Концепцију уређења и обраде збирки старих и ретких књига, учествовала je у формирању Електронског каталога БМС и организацији послова електронске обраде старих и ретких књига, у изради пројекта Опис  ћирилских рукописних књига БМС, сачинила је Концепцију за публиковање каталога збирки старих и ретких штампаних књига, иницирала је аналитичку обраду прилога у старој српској периодици, учествовала у креирању пројекта Дигитална БМС, организовала је послове вођења Електронских регистара за стару и ретку библиотечку грађу у БМС.

Члан је Старословенског и Сентандрејског одбора САНУ, председник Уређивачког одбора Српске библиографије књига 1801–1867 (у издању НБС), члан Уредништва Едиције Библиографије Лексикографско-библиографског одељења Матице српске, члан Стручне редакције Српске енциклопедије (у издању Матице српске), члан Одбора Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића у Инђији, члан Републичке комисије за стицање виших стручних звања у НБС, члан Комисије за утврђивање предлога за проглашење старе и ретке библиотечке грађе за културно добро од изузетног значаја, члан програмског одбора Библионета 2016. и председник програмског одбора Библионета 2018, члан програмског одбора за припрему Међународне конференције „Посебне збирке у контексту заштите културне баштине и као подстицај културног развоја” (одржаног у организацији Народне библиотеке Србије), члан уређивачког одбора зборника Scala paradisi: академику Димитрију Богдановићу у спомен, у издању САНУ 2018. године, члан Редакционог одбора Годишњака БМС, председник Комисије за полагање стручних испита из библиотечко-информационе делатности у Библиотеци Матице српске и испитивач за предмет Основи историје писма, књиге и библиотека.

Душица Грбић је аутор или коаутор 25 књига, неколико каталога изложби, објавила је преко 250 стручних и научних радова и прилога – из историје писма, књиге, штампарија, штампарства и библиотека, из области палеографије, ортографије, језика (српскословенског, рускословенског и српског народног), текстологије, културне историје, руско-српских и других културно-историјских веза, о реткостима у БМС и  др.

Учествовала је на бројним стручним и научним скуповима у земљи, од чега посебно издвајамо учешће на „Сусретима библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића” укупно 10 пута: 1983 (један је од првих учесника на првом скупу), 1984, 1993, 1996, 1998, 2002, 2004, 2012, 2014, 2016.

Учествовала је по позиву на бројним међународним научним конференцијама у иностранству: у Санкт Петербургу (9 пута), у Њитри (Словачка), у Софији, Араду и Венецији.

Душица Грбић је добитник бројних награда и признања: Наградa „Милорад Панић-Суреп” Заједнице библиотека Србије (1999), Награда „Најбољи библиотекар у националној библиотеци” Библиотекарског друштва Србије (2009), Награда „Ђура Даничић” Заједнице матичних библиотека Србије (2018), Захвалница за допринос и успешну сарадњу Завичајне збирке Градске библиотеке у Новом Саду (2013), Захвалница за успешну сарадњу Музеја Војводине (2017), Захвалница за успешну сарадњу Српске читаонице у Иригу (2020), а репринт издање рукописне књиге Стоглав из 1743. (Крагујевац, Народна библиотека „Вук Караџић”, 2017), које прати књига с научном студијом Душице Грбић  Рукописни приручник јерођакона Јоасафа из 1743. у Училишту Петроварадинског Шанца (Новог Сада) и превод рукописа на савремени српски језик Томислава Кењића, једна је од три награђене књиге на Трећем фестивалу хуманистике, културе и уметности, 2018. године.

Стручно-научни скуп Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића посвећен је теоријским и практичним аспектима библиографије и јединствен у нашој земљи и окружењу. Сусрети библиографа негују успомену на др Георгија Михаиловића, истакнутог српског библиографа, а организатор скупа је Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, од 1983. године. Ове године, 4. новембра, одржавају се 23. Сусрети библиографа.

Циљеви Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића су афирмисање теорије, историје и праксе библиографије, истицање суштине и значаја библиографије као извора информација и претпоставке бављења науком, те апострофирање места, улоге и важности библиографског рада са историјског, националног, културног и научног аспекта.