Др Ђорђе Натошевић

Народна библиотека у Инђији носи име др Ђорђа Натошевића, лекара, професора, педагога, великана српског просветитељства. Ђорђе Натошевић родио се у Старом Сланкамену 19. јула 1821. године. Рођен је у богатој трговачкој породици од оца Павла и мајке Софије. Био је најстарији од петорице синова од којих су само његов брат Петар и он доживели зрелије године. Основну школу завршио је у Сланкамену, Гимназију у Сремским Карловцима, а Лицеј и филозофију у Сегедину. Студирао је у Пожуну, затим у Пешти, али је своје студије медицине, на крају, завршио у Бечу, највећем културном центру тога доба у Европи, где се дружио са великанима српске књижевности Ђуром Даничићем и Бранком Радичевићем.

Након завршених студија вратио се у Нови Сад, и то 1850. године, где је отпочео своју лекарску каријеру. Као лекар зближио се са владиком Платоном Атанацковићем и постао му лични лекар. Лекарску каријеру је убрзо, након неколико година и прекинуо, с обзиром на то да се већ 1853. године определио за приступање педагошкој служби, када је постао професор, а затим и директор српске школе у Новом Саду. Одмах је отпочео са реформом школства, па се тако сматра да је својим радом из основа препородио српске народне школе. Данас се сматра да је управо он поставио основе савремене наставе. Много се залагао да савремене замене традиционалне методе наставе.

Поред школства, Натошевић је био веома ангажован на пољу просветитељства. Писао је за различите новине и часописе, на разноврсне теме, а Матица српска наградила је и две његове студије: „Зашто наш народ у Аустрији пропада“ и „ Одабране басне“. Када је у Новом Саду основано књижевно одељење Матице српске, Ђорђе Натошевић је постао један од првих њених чланова. Скупштина Матице српске 1881. године бира га за свог председника, а на тој дужности је остао све до своје смрти 1887. године.

Сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду.